НОВОСТИ
Дана, 19. августа 2020. године биће обележена 106. годишњица Церске битке. Државна церемонија ће почети у 10 часова у Спомен-комплексу „Церска битка“ у месту Текериш код Лознице. Церемонијом је предвиђен верски обред, полагање венаца и одавање почасти церским јунацим, као и обраћање представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и сцоијална питања Републике Србије и Града Лознице. Организатор церемоније је Влда Републике Србије, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице.
Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, једна је од најзначајнијих и највећих победа Српске војске током Првог светског рата. То је истовремено блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције. Аустроугарска је напала Србију 12. августа 1914. године. Напад је уследио из Босне преко реке Дрине, тако да су прве на удару биле регије Јадар и Мачва. Наша Врховна команда је имала погрешну претпоставку да ће напад аустроугарских трупа уследети кроз централну Србију, долином реке Велика Морава, тако да је на подручју Западне Србије била стационирана само Трећа српска армија којом је руководио генерал Павле Јуришић Штурм. Ова армија је и поднела највећи терет током првог аустроугарског напада и Церске операције која је трајала од 12. до 24. августа 1914. године. У току ове операције вођена је и једна од најзнаменитијих битака у Великом рату – Церска битка. Битка је започела у ноћи између 15. и 16. августа и завршила се српском победом 19. августа 1914. године. Последњи аустроугарски војник са тла Србије протеран је 24. августа. Иако је изашла као победник из борби у Јадру и на Церу, српска војска је претрпела знатне губитке. Из строја је избачено 16.045 војника, каплара и подофицира и 259 официра. То је чинило 12% од укупно ангажованих војника у Церској операцији. Своје животе изгубило је 2.107 српских војника. Аустроугарска Балканска војска имала је далеко веће губитке. Из строја је избачено 23.000 војника и око 600 официра. Око 15.000 аустроугарских војника је рањено или погинуло. У току извођења казнене експедиције, а нарочито приликом свог повлачења после пораза у Церској бици, Аустроугарска војска је починила многа зверства и сиврепости према цивилном српском становништву. Према подацима др Арчибалда Рајса, током Церске операције у селима Јадра, Рађевине, Поцерине, Мачве и варошима Лозници, Крупњу, Љубовији и Шапцу стрељано је или обешено, нестало и одведено у ропство око 3.340 цивилних лица.
На месту где су се између 15. и 19. августа 1914. године водиле борбе које су одлучиле исход Церске битке подигнут је споменик, који је откривен на Видовдан 1928. године. Споменик је свечано открио Краљ Александар I Карађорђевић. Иницијатор подизања споменика церским јунацима био је Петар Гроздић, индустријалац, учесник Церске битке. Идејно решење дао је архитекта Сергеј Багенски, а новац за изградњу споменика обезбедили су Краљевина Југославија и Република Чешка. У спомен костурници сахрањени су поред српских војника и аустроугарски војници, припадници 28. Прашког пука који су одбили да се боре против своје српске браће. Симбол мира, моћи и победе, споменик висине 10 метара, урађен је од церског гранита, а на врху споменика је орао који у кљуну држи ловоров венац. Речи на споменику „Ваша дела су бесмртна“ описују захвалност српског народа према чешким јунацима. Спомен костурница у селу Текеришу представља знаменито место као споменик културе од изузетног значаја. Северно од костурнице налази се некадашња капела у којој је смештен музеј посвећен Церској бици. Музејска поставка „Церска битка“ урађена је 1989 године, када су испред улаза у музејску поставку постављене бисте војвода: Радомира Путника, Степе Степановића, Живојима Мишића и Петра Бојовића. Приликом обележавања јубилеја – 100 година од почетка Великог рата и знамените Церске битке, 2014. године, урађена је реконструкција првобитне музејске поставке „Церска битка“. Тада су у спомен-комплексу постављене бисте Краља Петра I Карађорђевића и Престолонаследника, а касније Краља, Александра I Карађорђевића.
