Завршна свечаност 87. Вуковог сабора одржана је у недељу, 20. септембра 2020. године у Тршићу. Програм завршне свечаности започео је отварањем изложбе „Доситејев пут знања“ Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“. Изложба се састоји из 15 паноа на којима је представљен Доситејев животни пут од родног Чакова, преко Хопова и европских градова у којима је провео готово четрдесет година, стичући знања и подучавајући друге. На паноима су представљене: фотографије насловних страна публикација Доситеја Обрадовића; фотографија прве зграде Велике школе у Улици Господар Јевремова 22 у Београду, чији је оснивач Иван Југовић; фотографија друге зграде Велике школе, „Доситејевог лицеја“, у Улици Господар Јевремова 21 у Београду; текст Доситејевог говора приликом отварања Велике школе у Београду 1808. године; фотографије треће зграде Велике школе у Београду, односно зграде Капетан-Мишиног здања, у којем се данас налази Ректорат Универзитета у Београду; фотографија Саборне цркве у Београду, где је сахрањен Доситеј Обрадовић; и фотографија споменика Доситеју Обрадовићу, рад хрватског вајара Рудолфа Валдеца, који се налази на Студентском тргу у Београду. Изложбу је отворио професор емеритус др Душан Иванић, књижевни историчар, есејист и професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Професор Иванић је говорио о лику и делу Доситеја Обрадовића, посебно истакавши да он није само добро писао већ је и добро приповедао. Свој говор је завршио предлогом да се свакодневно читају дела Доситеја Обрадовића.

Након отварања изложбе, на отвореној сцени на Саборишту у Тршићу уследила је церемонија завршне свечаности где су изабрани чланови Културно-уметничког друштва „Караџић“ подигли заставу Вукових сабора, а Група певача Културно-уметничког друштва „Караџић“ извела „Химну Вуку“ Стевана Стојановића Мокрањца под управом професора Дарка Несторовића. Затим је градоначелник Града Лознице, Видоје Петровић, упутио поздравну реч. Градоначелник нас је подсетио да су се током трајања Вукових дана из Тршића оглашавали државници, шефови влада, академици, духовници, престижни редитељи и глумци, али и најпознатији српски писци као што су нобеловац Иво Андрић, Добрица Ћосић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Антоније Исаковић, Бранко Ћопић и други. Између осталог господин Видоје Петровћа је казао да: „…је Вуков сабор у Јадру, нашем завичају, као највећа и најзначајнија тековина у Србији. Опстао је и у Европи, и у УНЕСКО баштини заштићених нематеријалних добара. Европи са којом нас је управо Вук, међу првима зближавао. Такав манифест наше културне политике је надахнуће и инспирација за стварање и већу репутацију на свим пољима живота“.

Беседник овогодишњег Вуковог сабора био је књижевник Јанко Вујиновић („Не да се, али ће се дати“), који је казао: „Као што се не може зауставити птица и вода, тако и наша вуковска реч нема границе. Без обзира на то како тај језик тамо именују! А језик, давно је речено, формира нашу свест. Иако је записао да се у Тршићу родио и узрастао те мисли да на свијету нема љепшега мјеста од Тршића, нити љепше земље од Србије, Вуков завичај је далеко шири од Јадра и Подриња, па и од Србије у ондашњим па и садашњим границама“.

У наставку програма уследила је представа „Доситеј у Србији“ рађена по тексту Милована Витезовића, редитељ и продуцент – Марко Станић. У представи су играли: Александар Срећковић Кубура (Карађорђе), Ненад Ћирић (Доситеј Обрадовић), Иван Јевтовић (Кнез Сима Марковић), Небојша Љубишић (Младен Миловановић) и Јоаким Тасић (Вук Караџић).