Добродошли у презентацију културолошке баштине Лознице и околине доступне и на видео материјалу високе дефиниције

Жеља да се богата историјска прошлост Јадра сачува, да се народне творевине прикупе, обичаји забележе, мотивисала је Самоуправну интересну заједницу културе Општине Лозница да 24. маја 1984.године донесе Одлуку о формирању Оснивачког одбора Музеја. Обављање стручних, музеолошких послова СИЗ културе поверила је Историјском музеју Србије у Београду, који је прихватио обавезу да уради сталну поставку, по Одлуци одбора, у згради „Стара апотека“ у Лозници.
Већ у 1986. години створени су услови да се постојање једне овакве установе у култури правно озваничи, што је Скупштина Општине Лозница и учинила 30.јуна 1986. године, доносећи Одлуку о оснивању Музеја Јадра у Лозници. Исте године 8.децембра СО Лозница доноси Одлуку о проглашавању зграде „Стара апотека“ у Лозници за културно добро, јер по својим својствима представља најлепши примерак градске архитектуре у овом делу Србије.
Наредне године стручни радници Музеја Јадра и Историјског музеја Србије из Београда раде на систематском прикупљању предмета и попуњавању музејских фондова. Формиране су археолошка, етнолошка, историјска, нумизматичка збирка и оделење за музејску документацију.
Стицаjем разних околности Одлуком СО Лозница у јануару 1999. године Музеј Јадра губи самосталност и припаја се Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници, у оквиру кога надаље обавља своју основну делатност.

СТАЛНА ПОСТАВКА МУЗЕЈА ЈАДРА

Фотографије: зграда „Стара апотека“, свечано отварање Музеја

У оквиру обележавања 20 година рада Музеја Јадра стручни тим Музеја урадио је нову сталну поставку која је отворена за ширу јавност септембра месеца 2007.године. У сталној поставци је представљен историјски развој овог краја од праисторије до средине XX века.
Археолошким рекогносцирањем територије општине Лозница ,ископавањима и истраживањима локалитета дошло се до значајних научних резултата и бројних налаза који нам сведоче о постојању насеља још у праисторијско доба на простору Jадра. У сталној поставци изложено је 400 предмета из археолошке збирке Музеја Јадра који обухватају период од палеолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба, римског периода и средњег века.
Значајни историјски догађаји као што је Бој на Лозници са прослављеним војводом Антом Богићевићем, прва савезничка победа извојевана на Церу под командом војводе Степе Степановића, чувена битка на Гучеву, као и стравични жлочини у II светском рату над невиним становништвом од стране непријатеља, посебно у Драгинцу и Цикотама 1941. године, чине богату и непролазну историју народа на подручју Јадра. Богату историју Јадра увећавају и два велика имена на пољу науке и културе: Вук Караџић, реформатор језика и правописа, сакупљач и записивач народних умотворина и Јован Цвијић, научник светског гласа и имена, представљени су у сталној поставци са 311 предмета и докумената из историјске збирке Музеја.
Јадар се у погледу материјалне културе не разликује значајније од суседних етнографских области, односно од свих области динарске традиционалне културе. Ипак, у овом крају постоје значајни обичаји задржани доста дуго, попут додола, постављања крстова на раскршћу, паљења лила и ратарских свећа у Троноши, који су у другим крајевима ишчезли. Јадар је кроз своју историју био простор на којем су се укрштале и сударале многе миграционе струје, преплетали бројни елементи култура истока и запада и утицаји суседних области.

Пратећи материјалну културу може се видети и брзина и динамика мењања живота, начина привређивања па самим тим и одевања, исхране, становања, обичаји животног и годишњег циклуса, свакодневнице, школовања, забаве и слично. Материјална и духовна култура Јадра крајем XIX и почетком XX века приказана је у сталној поставци са 165 предмета из етнографске збирке Музеја Јадра.

НЕОЛИТ
Прве археолошке податке о насељима на подручју Јадра налазимо тек у млађе камено доба – неолиту. Неолит је доба примитивне земљорадње и почетка сточарства које се развија од 6.000-4.000. године пре нове ере. Нове економске основе живота деловале су на битне измене у друштвеној и културној структури, начину живота, односима и контактима међу људским групама.
Тако се као основне карактеристике уз прву појаву и даљи развој примитивне, матичне и углавном екстензивне земљорадње, појављују и нови облици становања, насеља под ведрим небом са надземним зградама и земуницама, нови производи материјалне културе и технике, израда оруђа, првенствено земљорадничке алатке од глачаног камена и посебно грнчарија – керамика.
У основи је неолит у области централног Балкана и Јужне Паноније заступљен двема великим културним групама са њиховим битним карактеристикама у материјалној култури и начину живота. Прва група је старчевачка, која припада старијем и средњем неолиту. Другу чини винчанска група из млађег неолита у којој почиње и прелаз ка металном добу и промене животних и економских структура изазване познавањем метала и овладавањем техником његовог добијања и обраде. Обе групе назване су по главним налазиштима Старчеву и Винчи.
На подручју Јадра трагови ових култура заступљени су на бројним локалитетима (Орловац- Горња Бадања, Липовица- Ново Село, Градац - Цикоте и др.)

Енеолит обухвата IV и III миленијум пре нове ере и траје до 2000. године када почиње бронзано доба. У овом периоду формирају се већи културни комплекси са низом варијанти и на простору централног и западног Балкана, старији баденски и млађи вучедолски. Трагови ових култура евидентирани су и на подручју Јадра (Градац- Бања Ковиљача).

БРОНЗАНО ДОБА

Ова епоха представља период дефинитивне стабилизације једне нове културе, настале после великих промена и превирања која су током енеолита, више од хиљаду година, потресале разне, па и ове крајеве Балканског полуострва. Раздобље преисторије у коме је оруђе и оружје прављено претежно од бронзе, легуре бакра и калаја, а које се надовезује на бакарно доба. Обухвата II миленијум и подељено је на рано,средње и позно бронзано доба. У западној Србији рано бронзано доба обележено је групом Белотић-Бела Црква која је издвојена истраживањем тумула на подручју Рађевине и Јадра. У периоду средњег и касног бронзаног доба на подручју Јадра заступљена је западно српска варијанта ватинске културе,потврђена археолошким искипавањима хумки на локалитету Пауље код села Брезјак. Носиоци култура бронзаног доба своје покојнике сахрањивали су под хумкама у некрополи близу насеља. На овом подручју у долини реке Јадра и на обронцима Цера евидентиран је већи број хумки. На основу резултата археолошких истраживања хумки некрополе Пауље дошло се до сазнања да је сахрањивање на овом простору вршено у дужем временском периоду од 1500-500. године пре нове ере. Хумке су формиране да би се видно обележило место сахране покојника .