Добродошли у презентацију културолошке баштине Лознице и околине доступне и на видео материјалу високе дефиниције
 

ВУКОВ САБОР

Вуков сабор као најстарија културна манифестација у Србији установљена је истог дана када је освештана Вукова спомен кућа 17.9.1933. године. Вукови сабори једино нису одржани две ратне године 1941. и 1943. године. С обзиром на његову за Србију неуобичајено дугу традицију одржавања ова културна манифестација занимљива је услед чињенице да су у различитим друштвеним околности и уређењима садржаји културно-уметничких програма били итекако идеолошки обојени. Тај податак занимљив је за све истраживаче различитих усмерења од лингвиста, етнолога до истраживача културних политика код нас.

У почетку Вуков сабор је имао веома јасну структуру свог одржавања. Испред Вукове куће у дворишту одржаван је помен великанима Јадра, потом предавање о Вуку Караџићу, такмичење гуслара и бесплатно дељење књига. На првом Вуков сабору остало је забележено присутни су били министар финансија, министар просвете, изасланик његовог Величанства Краља, професори Београдског универзитета, председник Матице српске, професори универзитета из Прага, председник Српске академије наука и многи други виђени научници и политичари. У новинским извештајима са тих предратних Вукових сабора остало је забележено да се број посетилаца кретао између три и пет хиљада углавном "сеоског света". Након Другог светског рата Вуков сабаор сходно владајућој идеологији постаје место приказивања нових тенденција у поимању културе. Рецитују се песме посвећене Титу и народној борби, говори се о Вуку у контексту нове идеологије, слави се победа народне револуције.

Прекретницу у одржавању Вукових сабора донела је изградња позорнице и гледалишта на саборишту 1964. године. Тада програми постају масовније посећени, повећава се и број извођача. На Вуковим саборима учествују глумци Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта из Београда и Шапца, оперски прваци Радмила Бакочевић, Мирослав Чангаловић, Жарко Цвејић. Гостују и уметници из свих крајева Југославије.

1969. године Организациони одбор Вукових сабора одлучио је да промени концепцију Вукових сабора и да Вуков сабор траје седам дана у Лозници и Тршићу. На тај начин ова манифестација постаје стециште књижевника, ликовних стваралаца, научних радника и током прве половине седамдесетих доживљава велику експанзију по броју учесника и посетилаца. На Саборима тих година учествује велики број писаца међу којима и Васко Попоа, Бранко Ћопић, Душан Матић, Бранко В. Радичевић, Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, Десанка Максимовић. Поред књижевних вечери организују се ликовне изложбе, етнографске изложбе, концерти, гусларске вечери, позоришне представе. Организују се и научни скупови слависта у Вукове дане. У другој половини седамдесетих саставни део програма Вукових сабора биле су и биоскопске пројекције домаћих филмова углавном са темом из НОБ-а. Гостују глумци из Загреба, Сарајева, Београда, Скопља. У годинама јубилеја КПЈ и НОР-а велики део предсаборских свечаности био је посвећен обележавању тих годишњица.