Добродошли у презентацију културолошке баштине Лознице и околине доступне и на видео материјалу високе дефиниције
 

ЗНАМЕНИТО МЕСТО ТРШИЋ - ИСТОРИЈАТ

Језички реформатор Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у Тршићу у кући свог деде Јоксима Бандуле који је бежећи од турске одмазде напустио своју родну Херцеговину и подигао плетару на врху села Тршић у сенци околних брда покривених шумом.
Родну кућу Вука Стефановића Караџића, како је он сам забележио, Турци су за време Карађорђеве владавине палили десет пута. У време преноса Вукових посмртних остатака из Беча у Београд 1897. године, два сељака из Тршића, Гајо Матић и Којо Марјановић, поболи су велики храстов крст на месту где је била кућа у којој се Вук родио.
Тај храстов крст и данас стоји у Вуковој спомен кући у Тршићу.
Крајем 1931. године оформљен је Одбор за подизање спомен- објекта Вуку Караџићу у Тршићу, Лозници и Београду. Одбор су чинили чланови Лозничког просветног друштва "Караџић", Шабачке књижнице и читаонице као и представници Удружења Подринаца из Београда. Одбор је у јануару 1932. објавио Проглас којим су се позивали сви поштоваоци Вуковог рада да дају средства за "рестаурацију куће" Вука Стефановића Караџића, да помогну акцију "око подизања Вукова споменика у Београду" и у тачки три да помогну подизање "дома културе у Лозници који ће носити Вуково име". Министарство просвете је актом из 1932. и 1933. године обавезало школе на територији целе Југославије да прикупљају средства за остваривање ова три циља. Средства за "рестаурацију куће" веома брзо су прикупљена и радови у Тршићу завршени су 1933. године. Посао око обнове Вукове куће Одбор је поверио лозничком архитекти Модрагу Ст. Васићу који је проучавао типове старих јадарских кућа, а према неким сведочењима главни консултант за унутрашње уређење куће био је професор Универзитета, академик др Тихомир Ђорђевић у то време највећи познавалац наше прошлости, етнологије и музеологије. 17. септембра 1933. у недељу пред Малу Госпојину, када "у Јадру нема ни једног вашара" освештана је Вукова спомен кућа и одржан први Вуков сабор у Тршићу у дворишту Вукове куће. Вукова споме кућа замишљена је тако да у једном свом делу представља живот српског сељака с краја 19. века, а у другом делу била је урађена стална поставка која је приказивала Вуков животни пут и рад. Био је то први музеј на отвореном у Краљевини Југославији, на Балкану и један од ретких музеја овог типа у Европи. И данас кућа заједно са објектима у окућници има тај циљ, да посетиоцима прикаже живот српског сељака с краја 19. века.
С тим што је изложба везана за Вуково школовање и рад премештена у манастир у Троноши 1964. године, где посетици могу видети Музеј раног Вуковог школовања.
Изградња и уређење Тршића настављени су и наредних деценија и углавном су били у вези са обележавањем неке од значајних годишњица Вуковог живота и рада. Нова власт Народне федеративне Југославије је 1947.годину прогласила "јубилејом стогодишњице победе Вуковог језика и културне револуције" те је тим поводом проширено Вуково двориште, на њему је засађен воћњак и пренета су четири објекта народног градитељства: чардак, вајат, качара и млекар. Овим је за посетиоце употпуњен доживљај и пружена им могућност да се детаљније упознају са животом српског сељака.