Стална поставка слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић је отворена 1989. године. Поставка садржи дела и личне предмете ових уметника, које су они сами поклонили родном граду академика Миће Поповића. Кућа у којој се налази Стална поставка слика је била породична кућа Маријана Катића, подигнута 1878. године. Зграда је грађена у духу историзма са класицистичким и декоративним елементима романтизма. Има симетрично решену фасаду са наглашеним лучно завршеним главним улазом на средини, док су лево и десно од улаза постављена по три ужа отвора (по један портал и два излога), одвојена пиластрима са архиволтама. На спрату у средини је балкон на гвозденим конзолама са оградом од кованог гвожђа на који воде двоја врата, док су лево и десно постављена по три двокрилна прозора. Све површине изнад и око прозорских отвора украшене су рељефима, са геометријским и флоралним мотивима. Кровни венац чине конзоле и рељефни елеманти. Изнад средишње бифоре је атика. Рељефне декоративне елементе истиче полифомија фасаде. Ова кућа је била најрепрезентативнија зграда у Лозници крајем XIX и почетком XX века и у њој су боравиле многе значајне личности. Године 1989. у ову зграду је смештена стална поставка слика Миће Поповића, великог српског сликара друге половине ХХ века који је рођен у Лозници. Стална поставка је свечано отворена 28. октобра 1989. године. Тога дана је Мића Поповић проглашен за првог почасног грађанина Лознице. Сталну поставку је отворио академик Матија Бећковић следећим речима: „Ко зна ко је и када повукао линију која са Мићом Поповићем продужила. Невидљива је, а не предаје се, на њој се држи сва нада, сан, доброта и лепота света...Част Лозници, родном сликаревом граду, што је порекла трагичну истину да у завичају пророци живе без части“. Мића Поповић је поклонио свом родном граду нека од својих дела, што је озваничио уговором, који је склопљен између њега и Скупштине општине Лозница. Након чест година, његова супруга Вера Божичковић Поповић, поклонила је шест својих слика. Стална поставка се налази у саставу Центра за културу „Вук Караџић“. Зграда сталне поставке је проглашена за споменик културе 1997. године. Иста је реновирана крајем 2009. и почетком 2010. године када је и модернизован простор сталне поставке.