Спомен-комплекс Текериш
Церска битка је вођена од 16. до 19. августа 1914. године између аустроугарске и српске војске. Поменута битка у којој је српска војска извојевала победу, представља ремек-дело ратне вештине,. Као изузетан пример преласка из стратегије одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама укључујући и амерички Вест Поинт. Ово је уједно била и прва савезничка победа у Првом светском рату. Четрнаест година касније сакупљени су остаци српских ратника и остаци 28. прашког пука и сахрањени у костурницу у Текеришу. Спомен костурница је рађена по пројекту руског инђењера Сергеја Багенског. Изнад костурнице је подигнут споменик пирамидалног облика димензија: 860х760 центиметара, висине 1.000 центиметара. На врху споменика исклесан је орао раширених ркила који у кљуну носи ловоров венац, симбол победе, изливен у Немачкој 1927. године. Са предње стране споменика се налази штит са оцилима и крстом и краљевском круном, а поред њега је уписан датум 18. август 1914. испод грба је уклесана посвета: „Ваша дела су бесмртна“. На постаменту споменика налази се пет спомен плоча са посветама. Средња је посвећена откривању, а остале војводама Радомиру Путнику и Степи Степановићу, 28. прашком пуку и нашим ратницима. Споменик је открио краљ Александар I Карађорђевић на Видовдан (28. Јуна) 1928. године. Године 1994. Када је обележено 80 година од Церске битке, постављене су спомен бисте српских истакнутих војвода: Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић и Петар Бојовић. У 2014-ој години, при обележавању стогодишњице Церске битке, извршена је реконструкција споменика и подигнуте су спомен бисте краљу Петру I Карађорђевићу и Александру I Карађорђевићу, и постављена је нова музејска поставка „Церска битка“.
Спомен-комплекс Гучево
Споменик и костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 3.200 српских и непријатељских ратника. Споменик је у облику пирамиде висине 1650 центиметара озидан од блокова вештачког камена.
Основа пирамиде је у облику квадрата, са испустима на све четири стране, тако да се образује крст у основи постамента. На њеном врху је двоглави орао раширених крила. Знаменито место обележава битку на Гучеву која је вођена у склопу велике битке на Дрини између аустроугарске и српске војске у периоду од 9. Септембра до 6. Новембра 1914. године. Пројекат преправке пирамиде и изградње костурнице у њеном подножју урадио је архитекта Г.В. Тодић 1927. године. Изградња споменика завршена је 1929. године, а освећење је било 1930. године.
Споменик културе у Драгинцу
У току Другог светског рата док се немачка војска кретала ка Лозници, код Гајића стене, у близини места Драгинац, партизани су поставилин заседу. Током вишечасовне борбе, немачка војска је претрпела извесна губитке и морала је да се повуча. Као освету Немци су упали у место Драгинац и стрељали 2.950 цивила. Драгинац је место у Србији, у коме је страдало највећи број цивилног становништва.
На местима стрељања урађено је пет хумки са спомен-плочама на којима су уписани пригодни патриотски стихови. Године 1961. пострадали су ексхумирани и сахрањени у зајендичку гробницу, недалеко од места стрељања, на ушћу потока Трнавице у Јадар. Затим је подигнут споменик, који чине гробница димензија 340х470 цениметара и ваљкасти обелиск висок 700 центиметара подигнут поред костурнице. На костурници је постављена спомен-плоча са посветом.
