Знаменито место Тршић
Тршић, сеоско насеље динарског типа, удаљено 7 km од Лознице на путу за Ваљево. Ово насеље је у литератури познао као родно место реформатора српског језика, Вука Стефановића Караџића. Знаменито место Тршић, тачније спомен кућа Вука Стефановића Караџића, је први музеј на отвореном у Краљевини Југославији. Подигнута је 17. септембра 1933. годин не на иницијативу чланова Одбора за подизање спомен обележја Вуку Стефановићу Караџићу. Новчана средства прикупљана су широм целе ондашње Краљевине Југославије. Највише су се одазвали ученици основних и средњих школа као и Министарство финасија и Министарство просвете. Обновљена кућа је представљала својеврстан спој начина живота српског сељака с краја 19. века и Вуковог животног пута и рада. Тада је у дворишту Вукове куће одржан Вуков сабор, манифестација која се од тада непрекидно одржава и која је јединствена и најстарија на овим просторима.
Комплекс се простире на површини од 5,3 ha. Објекти који се налазе у Знаменитом месту Тршић саграђени су у околним селима и пренети у комплекс, тако да су сачували своје просторне и конструктивне облике. Укупан број објеката је 35 и сви се налазе од заштитом: куће, вајати, качаре, млекаре, чардаци, амбари, воденице, црква, магазе, односно сви они објекти који су некад чинили старо српско домаћинство. У тим објектим се данас налазе Музеј језика и писма, Кућа писаца, Музејска поставка Вукових сабора, Вук и наука, Радионица старих заната, црква брвнара Светог Архангела Михаила, Вукова спомен кућа са окућницом, апартмани за смештај гостију, сувенирница.
Вукова спомен кућа је подигнута тридесетих година XX века под руководством Живорада Поповића, шабачког професора књижевности. Вукова родна кућа је уништавана неколико пута током Првог српског устанка, те није сачуван ниједан њен део. Мештани Тршића, Гајо Матић и Којо Марјановић су на њеном темељу подигли крст од храстовине. Почеткомза 20. Века је потекла иницијатива за изградњу спмен-куће од Одбора за обнову спомен-објекта Вуку Караџићу. Копањем новог темеља на месту где је постављен крст од храстовине, нађено је старо огњиште, вериге и ватраљ, који су касније постали део сталне изложбене поставке. Спомен-кућа је изграђена са подрумом озиданим каменом и са две просторије у нивоу терена. Оџаклија, у коју се улази споља, саграђена је од храстових талпи. Соба је урађена чатмом, омалтерисана и окречена у бело. Унутрашњост куће је опремљена експонатима – предметима који су коришћени у свакодневном животу крајем 18. и почетком 19. века. Надзорне радове на изградњи спомен куће имао је инжењер Миодраг Јовановић, а за унутрашње уређење главни консултант био је академик др Тихомир Ђорђевић. Вукова спомен кућа је урађена према типовима старије јадарске куће. Окућницу Вукове спомен куће чине два вајата, качара, чардак и амбар, објекти народног градитељства који су карактеристични за живот сеоског домаћинства с краја 19. века. Они су донети из суседних села у фукцији етнопоставке.
У Знаменитом месту Тршић садржаји су временом обогаћивани објектима народне архитектуре, новима изложбама, експонатима, радионицом старих заната, мултимедијалном учионицом, поставкама везаним за етнологију, језик. Изградња и уређење Тршића је била у вези са обележавањем значајних годишњица Вуковог живота.
Године 1947. приликом обележавања Стогодишњице победе Вуковог језика и и културне револуције, је проширено двориште код Вукове спомен куће, посађен воћњак, и пренета четири објекта народног градитељства – вајат, чардак, качара и млекар. Следећи јубилеј који је обележаван био је Стогодишњица Вукове смрти, када је је комплекс у Тршићу значајно проширен изградњом четири километара модерног пута до Вукове спомен куће, заједничким радом студената Београдског универзитета, студената славистике из иностранства и средњошколских радних бригада из Лознице и Ваљева. Истовремено су урађени и стаза од Вукове спомен куће до Троноше, као и велика позорница са природним амфитеатром где се од тада одржавају завршне свечаности Вуковог сабора, а од 1972. године и завршне свечаности Ђачког Вуковог сабора.
Република Србија је 1979. године прогласила Вукову спомен кућу непокретним културним добром од изузетног значаја.
Највеће се измене су се десиле приликом обележавања 200 година од рођења Вука Стефановића Караџића 1987. године. Тада је подигнуто неколико објеката народног градитељства у којима су смештени Музеј Вукових сабора, опанчарска и кројачка радња, као и галерија. Те године су отворени књижара биљна апотека, гостинска кућа (данас Кућа писаца) и рецепција, а у Вуковом дворишту је постављен још један вајат.
Одлуком Владе Републике Србије кућа Вука Караџића са околином је проглашена за знаменито место 2002. године. На саборишту је 2004. године изграђена црква брвнара посвећена Архангелу Михаилу, која је пројектована по угледу на цркве тог типа из XIX века.
Од 2007. године почиње рад на обнови целокупног комплекса. У току 2007. и 2008. године извршени су конзерваторски радови на Вуковој спомен кући са окућницом, затим су стављена у функцију три вајата на саборишту – уређен је и опремљен Музеј Вукових сабора, опремљена је Радионица старих заната, и отворена је мултимедијална учионица „Вук и наука“. Следеће 2009. године је извршено реновирање позорнице и гледалишта на саборишту. Године 2010. је отворена абаџијска радња и прва Кућа писаца у Србији.
У 2011-ој години у оквиру обележавања Године књиге и језика отворен је Музеј језика и писма. Музеј је прилагођен интеракцији са посетиоцима. Ово је први музеј у Србији који ће се старати о очувању нематеријалне културне баштине, кроз усмеравње активности на истраживање језика и писма који су носиоци нематеријалног културног наслеђа путем интердисциплинарног приступа у истраживању традицијске духовне културе. У Музеју је постављена и стална изложбена поставка Историјски развој српског језика и писма. Музеј поседује и звучни архив, у којем се бележе савремене одлике говора српског језика, различите форме приповедања и лингвистичке стереотипе о српском језику. У библиотеци Музеја језика и писма посетиоци и учесници радионица могу пронаћи научну и популарну литературу из области лингвистике и славистике, сабрана дела Вука Стефановића Караџића, и књиге о описмењавању у току Другог светског рата. Дариване књиге Музеју говоре о повезаности Музеја са људима који се на различите начине баве језиком. Други интерактивни део Музеја је Калиграфска радионица, у којој се одржавају радионице креативног писања. У радионици је постављена музејска поставка о о развоју технике писања. Посетиоци кроз поставку и учествујући у радионицама стичу јаснију слику о некадашњим и садашњим техникама писања.
У 2013. години је почела изградња рекреативно едукативног центра на самом улазу у комплекс.
Тршић је највише посећен за време ђачких екскурзија карактеристичне за почетак и крај школске године, за време традиционалних манифестација – Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор, и током лета и викендом када је повећан број излетника. Комплекс је под заштитом државе. Знаменитим местом Тршић управља Центар за културу „Вук Караџић“.
